Надлежност правобранилаштва

Државно правобранилаштво Републике Србије је Законом о правобранилаштву („Службени гласник РС“, број 55/14) основано као државни орган чија се надлежност огледа у вршењу правобранилачке функције, као једног сегмента извршне функције државне власти, која се састоји у остваривању и заштити имовинских права и интереса државе, кроз правно заступање и саветовање Републике Србије, односно њених органа и организација. Државно правобранилаштво послове правобранилаштва за правну заштиту имовинских права и интереса Републике Србије обавља у складу са Уставом, законом и другим општим правним актима.

Изузетно од општег правила о Државном правобранилаштву као носиоцу правобранилачке функције за Републику Србију, Законом о изменама и допунама Закона о одбрани („Службени гласник РС“, број 10/15), послови правобранилаштва за заштиту имовинских права и интереса Републике Србије у поступцима који за предмет имају права и обавезе Републике Србије у погледу средстава која користе Министарство одбране и Војска Србије, поверени су Војном правобранилаштву.

Надлежности

Надлежности Државног правобранилаштва утврђене су чл. 11. до 18. Закона о правобранилаштву, сходно којима то правобранилаштво:

Заступа Републику Србију у правним поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима, када Република Србија има положај странке или умешача о чијим правима и обавезама се одлучује у том поступку.
Може на основу посебно датог пуномоћја заступати у поступку пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима и друга правна лица чији је оснивач Република Србија.
Заступа Републику Србију пред страним и међународним судовима и арбитражама и пред другим надлежним органима у иностранству, те, посебно, пред Европским судом за људска права у складу са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и додатним протоколима уз ову конвенцију.
Прати и проучава правна питања од значаја за рад државних органа, као и примену закона и других општих правних аката, када је то од значаја за заштиту имовинских права и интереса Републике Србије и о уоченим проблемима обавештава Владу и друге надлежне државне органе.
Овлашћено је да покрене поступак за оцену уставности закона, односно за оцену уставности и законитости других општих правних аката, ако оцени да су законом, односно другим општим правним актом повређена имовинска права и интереси Републике Србије или законом утврђени положај Државног правобранилаштва.
Државном правобранилаштву се могу доставити ради давања правног мишљења нацрти правних послова које закључују субјекти које заступа, ако ти правни послови за предмет имају имовинска права и обавезе Републике Србије, односно тих субјеката. Државно правобранилаштво даје правна мишљења и о другим имовинскоправним питањима субјектима које заступа.
Може на захтев другог правобранилаштва, односно јединице локалне самоуправе пружити стручну помоћ или преузети заступање. Када је поступањем другог правобранилаштва повређен јавни интерес, Државно правобранилаштво може преузети поступање од другог правобранилаштва.

Посебне надлежности

Надлежности Државног правобранилаштва утврђене су и низом посебних закона и других општих правних аката. Један део тих надлежности представља посебно наглашену улогу Државног правобранилаштва као законског заступника Републике Србије или правног саветника државних органа у неким специфичним правним поступцима, односно специфичним правним ситуацијама. Други део тих посебних надлежности односи се на ситуације у којима Државно правобранилаштво не поступа као заступник Републике Србије, већ као самостална странка у поступку. Неке од ових посебних надлежности Правобранилаштва прописане су следећим прописима:

члан 14. Закона о промету непокретности („Службени гласник РС“, бр. 93/14, 121/14 и 5/15) – подношење тужбе за поништај уговора о промету непокретности закљученог супротно одредбама тог закона, закона којим се уређује јавна својина или другог закона,
члан 37. Закона о јавној својини („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 88/13 и 105/14) – давање мишљења пре закључења уговора о прибављању и отуђењу непокретности у својини Републике Србије,
члан 38. Закона о јавној својини – подношење тужбе за поништење уговора о прибављању и отуђењу непокретности у својини Републике Србије који је закључен супротно прописима, односно ако уговорена накнада одступа од прописане накнаде или од накнаде која се могла остварити у време закључења уговора,
члан 84. ст. 2. и 3. Закона о јавној својини, у вези члана 48. Закона о средствима у својини Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97, 101/05 и 72/11) – подношење тужбе за утврђење удела државне својине у стварима која правно лице користи а изграђене су, односно прибављене учешћем средстава Републике, покрајине, општине или града,
члан 68. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 и 145/14) – давање сагласности на захтев власника, односно закупца катастарске парцеле за исправку границе парцеле, припајањем грађевинског земљишта у јавној својини постојећој парцели, ради формирања катастарске парцеле која испуњава услове грађевинске парцеле, на основу пројекта препарцелације,
члан 39. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 108/13 и 142/14) – учествовање у својству странке у свим поступцима за враћање одузете имовине и обештећење,
члан 11. став 4. Закона о управним споровима („Службени гласник РС“, број 111/09) – подношење тужбе у управном спору ако су управним актом повређена имовинска права и интереси Републике Србије,
члан 148. став 3. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, број 124/12) – подношење захтева за заштиту права у случају повреде јавног интереса у поступку јавне набавке,
члан 27. став 3. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14 и 5/15) – подношење тужбе за промену пословног имена привредног друштва које вређа јавни морал,
члан 193. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13, 74/13 и 55/14) – споразумно решавање спора пре подношења тужбе у парничном поступку, по предлогу који може да поднесе свако ко намерава да поднесе тужбу против Републике Србије, евентуалним закључењем споразума о мирном решавању спора – посебне врсте вансудског поравнања које има својство извршне исправе,
члан 221. став 3. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13, 74/13 и 55/14), обавештавање Државног правобраниоца о постојању парнице у којој располагање странака или одлука суда може да утиче на имовинска права и обавезе Републике Србије,
члан 46. став 2. Пословника Владе („Службени гласник РС“, бр. 61/06, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 и 76/14) – давање правних мишљења на предлоге аката који се на усвајање подноси Влади, ако се акт тиче заштите имовинских права и интереса Републике Србије или се њиме стварају уговорне обавезе за Републику Србију.

Законом о правобранилаштву, чланом 9 став 1, прописано је да су судови, органи управе и други надлезни органи дужни да у стварима у којима је предвиђено заступање од стране Државног правобранилаштва достављају сва писмена непосредно Државном правобранилаштву. Ставом 2. истог члана, прописано је да органи који имају седиште на подручју за које је образовано одељење Државног правобранилаштва сва писмена достављају непосредно одељењу Државног правобранилаштва. Достављање извршено супротно одредбама става 1. овог члана не производи правно дејство.

Ако се достављање писмена не изврши непосредно Државном правобранилаштву, тиме му се онемогућава равноправно расправљање у поступку, што представља битну повреду одредаба парничног поступка (члан 374. став 2 тачка 7 Закона о парничном поступку), те се одлука донета повредом ових прописа о достављању може побијати жалбом из законом прописаних разлога.

Државно правобранилаштво је овлашћено да затражи увид, издавање извода и копирање исправа и других списа из сваког јавног регистра, предмета и електронске базе података о стању у предметима које води суд, други државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, или носилац јавних овлашћења, без накнаде.

Државни органи, посебне организације и јавне установе које заступа дужни су да обавесте Државно правобранилаштво о правној ствари у којима је оно овлашћено да предузима правне радње и правна средства ради остваривања њихових права и интереса, односно права и интереса Републике Србије. Државни органи, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, као и друге организације и правна лица дужни су да Државном правобранилаштву, на његов захтев, доставе списе и обавештења, односно пруже податке и објашњења потребна за предузимање радњи за које је Државно правобранилаштво надлежно. Ако услед непоступања, односно неблаговременог поступања органа и организација у напред наведеном смислу наступи штета за Републику Србију или друге субјекте које заступа, Државно правобранилаштво ће о томе обавестити министарство које је овлашћено да врши надзор над радом тог органа или организације, односно обавестиће Владу, а од одговорног лица у том органу или организацији захтеваће накнаду причињене штете.

Државно правобранилаштво је овлашћено да покрене, односно поднесе иницијативу за покретање поступка пред судом или другим надлежним органом поводом питања из своје надлежности. Такође, оно поступа и по писменим налозима и захтевима субјеката које заступа, које је дужно обавестити у разумном року, који не може бити дужи од 30 дана, о свом правном мишљењу, односно о предузетим радњама.

Државно правобранилаштво је дужно да пре покретања поступка пред судом, органом управе или другим надлежним органом, односно у поступку одговора на тужбу, предлог или други акт којим је покренут поступак против заступаног субјекта, размотри могућност споразумног решавања спорног односа, на своју иницијативу или на иницијативу супротне стране.

Трошкови заступања у поступцима пред судом, органом управе или другим надлежним органом признају се Државном правобранилаштву по прописима о наградама и накнади трошкова за рад адвоката, а приходи остварени у заступању представљају приход Републике Србије.